Svijet Automobila - Srbija

Stupio na snagu akt koji omogućava uvoz korišćenih kola iz Amerike

Ovaj akt se, zasada, odnosi na putnička i laka teretna vozila i bavi se njihovom homologacijom, odnosno utvrđivanjem da li su polovni automobil i njegovi delovi u skladu sa našim propisima koji su proistekli iz evropske regulative. Početak primene ovog pravilnika, kao i prethodna izmena člana 249 Zakona o bezbednosti saobraćaja stvorili su uslove za uvoz polovnjaka sa najvećeg tržišta automobila na svetu, što se dugo najavljivalo. Analitičari smatraju da bi ova mera na našem tržištu mogla da proizvede efekat u kategoriji luksuznijih vozila, jer je njihova cena i do tri puta niža u Americi nego u Evropi.

U Asocijaciji automobilskih novinara Srbije smatraju da je omogućavanje uvoza korišćenih automobila iz SAD pozitivan korak države i Agencije za bezbednost saobraćaja i pozdravljaju svaku odluku koja oslobađa tržište bilo kakvih stega.

- Primena pravilnika u praksi znači da će razlike koje postoje na vozilima koja su napravljena za američko tržište morati da se upodobe sa propisima koji važe kod nas i u EU - objašnjava za "Novosti" generalni sekretar ovog udruženja Petar Živković. - Na primer, prikaz brzine kod njih je u miljama, a treba da bude u kilometrima, ili udaljenost žmigavaca, i tako dalje. Važno je da će ta vozila morati da budu usklađena sa našim propisima koja se tiču bezbednosti i zaštite životne sredine. To će sve proveravati Centar za motorna vozila Auto-moto saveza Srbije i laboratorija Mašinskog fakulteta u Beogradu koji su dobili ovlašćenje Agencije za bezbednost saobraćaja.

On navodi i da u SAD nema standarda "evro 3, 4, 5, 6, 7" i ukazuje da će se tu usklađivanje obavljati verovatno u odnosu na to koliko grama CO2 ispušta vozilo po pređenom kilometru.

- Međutim, Amerika ima mnogo strože propise nego EU, i tu ne bi trebalo da bude problema - kaže Živković. - Američko tržište ima najzahtevnije i najrazmaženije kupce i sva vozila moraju da budu na vrhunskom nivou izrade. Oni imaju stroge propise za proizvođače.

Još se ne zna, kako dodaje, koliko će koštati provera koju će raditi Centar za motorna vozila AMSS i laboratorija Mašinskog fakulteta, kao ni kakav će biti cenovnik za prepravke na vozilu da bi se prilagodilo našim propisima. On navodi da je poznato da se cena uverenja da vozilo može da se registruje, koje izdaje Agencija, neće menjati, a to je 3.000 dinara uz administrativnu taksu. Naš sagovornik ukazuje da su cene i novih i polovnih vozila znatno niže u odnosu na evropske, ali i da su veliki troškovi transporta.

- Ima dva načina transporta iz Amerike - kontejnerski koji je znatno poskupeo zbog geopolitičke situacije i tzv. potpalubni transport koji je jeftiniji, ali i manje bezbedan - objašnjava Živković. - Jeftinija vozila će teško naći kupce. Automobili koji tamo koštaju oko 1.000 do 2.000 dolara, u Evropi su 3.000 do 4.000 evra, pa se njihov uvoz ne isplati. Ali, analiza koju smo uradili upoređivanjem istog modela i godišta, pokazala je da što je vozilo luksuznije i skuplje, veća je razlika u ceni polovnog, odnosno ono je znatno jeftinije u Americi, čak i do tri puta.

Trostruko jeftinije u SAD

Polovno vozilo srednje kategorije SUV terenac jednog poznatog brenda iz 2017. godine u SAD košta oko 11.000 dolara, a na placevima u EU oko 22.000 evra - kaže Petar Živković. - Luksuzniji automobil poznatog proizvođača iz 2020. godine u Americi je oko 23.000 dolara, a u Evropi je njegova cena veća od 40.000 evra. Uvoz polovnjaka iz SAD na našem tržištu trebalo bi da se odrazi na kategoriju skupljih vozila. Očekujem da će se osnovati firme koje će se time baviti, ali to može biti masovnije tek za šest meseci ili za godinu dana.